Ovakav servis je bio u planu još pre nekoliko godina, puno je razloga zašto nije bio pokrenut, ali svešćemo na to da naše okruženje nije bilo spremno. I danas ovakav servis izaziva različita mišljenja i tumačenja. Na našim prostorima se nekako podrazumeva da nastavnik sve što radi mora da radi besplatno i volonterski, da je greh ako zatraži nadoknadu za pomoć i dodatnu edukaciju drugih lica. Nama je postalo logično da nam majstor dođe u kuću i popravi (a nekad napravi i veću štetu) i naplati svoj rad ili kada informatičar dođe, klikne nekoliko puta i popravi nam računar, mi mu platimo koliko traži. Čest je slučaj da frizer, manikir ili maser dođu u naš dom i naplate svoju uslugu, ali retko kada ste čuli da je nastavnik naplatio zato što je pokazao domaći nekom detetu ili rešio neki zadatak iz zbirke ili neki problem. Nekako se smatra da je to ništa, da je to “iz glave” i da nastavnik ne troši ništa.
U našem obrazovnom sistemu došli smo do tačke kada nastavnici sami kreiraju ili kupuju nastavna sredstva za svoju učionicu. Da se razumemo, to je odlično i takve stvari treba raditi, na taj način se vidi privrženost nastavnika profesiji kojom se bavi, ali neophodno je i da se to njegovo angažovanje na neki način vrednuje. Ovim onlajn servisom, neće se mnogo promeniti odnosi prema nastavnicima, ali nastavnici mogu da promene odnos prema svom radu i da malo više vrednuju svoju kreativnost, inovativnost i vreme.
Moramo shvatiti da sve što radimo, osmislimo i napravimo, nebitno da li je u digitalnom ili fizičkom obliku, to je naše autorsko delo. Na osnovu našeg formalnog obrazovanja, dodatnog usavršavanja i iskustva doveli smo sebe do stanja da činimo dobro našem društvu i pravimo kvalitetne stvari i procese. Ulagali smo vreme i energiju, a često i finansije, da bismo sebe doveli do takvog stanja i to je naša unutrašnja motivacija i potreba. Niko nije ulagao u sebe da bi prodavao nastavne resurse na OKC knjižari, to smo radili jer smo želeli da budemo kvalitetniji u svom poslu i da učenicima pružimo kvalitetno i aktuelno znanje, ali sa druge strane očekujemo i da sistem ceni naš trud i rad. Pogotovo jer je puno onih koji smatraju da je sa njihovom diplomom završeno i njihovo dalje obrazovanje i usavršavanje, da im je to dovoljno i da mirno mogu da uništavaju mlade generacije i čekaju penziju.
Ako već smatramo da smo drugačiji od ostalih, da možemo ovom sistemu ponuditi nešto kvalitetno i korisno, da možemo naše znanje proširiti kroz deljenje onog što pravimo, ovo je jedan od načina. Ako pisci, pesnici, slikari, fotografi mogu da unovče svoj autorski rad, zašto ne bismo to mogli i mi? Plata koju zarađujemo radeći u školi je naša naknada za kvalitetno obavljen rad u nastavi i za pripremu te nastave. Naše dodatno angažovanje da napravimo još bolje i kvalitetnije resurse za nastavu je naš dodatni posao i kao takav možemo ga ponuditi širokoj obrazovnoj javnosti, odnosno slobodnom tržištu na procenu.
Ono što svi obrazovni sistemi u svetu znaju je da ne postoji kvalitetno obrazovanje koje je jeftino. U obrazovanju mora biti adekvatne finansijske nadoknade. Bez ovoga, nikada se nećemo pomeriti napred. Ne smemo dozvoliti da najobrazovaniji sektor u državi ne bude finansijski motivisan za rad. U drugim obrazovnim sistemima ta motivacija je različita – negde kroz odnos države prema nastavnicima, negde kroz javni status, negde kroz finansije. Najbolje je obrazovanje tamo gde je spoj dobre finansijske nadoknade, kvalitetnih uslova za rad i odnosa sistema prema nastavnicima. Na mnoge od ovih stvari mi ne možemo da utičemo, ali na neke možemo. Knjižara OKC je tu da delimično utiče na to da se vrednuje autorski rad svih zaposlenih u obrazovanju, prvenstveno kroz povratne informacije o kvalitetnom radu, ali i kroz materijalni element.
Napišite komentar